Ova kafa sadrži organska jedinjenja diterpene, koji kod nekih osoba mogu negativno uticati na rad srca. Jedna šoljica nefiltrirane kafe sadrži 30 puta više diterpena od iste količine filtrirane kafe
Espreso je vrsta kafe koja ima veću koncentraciju suspendovanih i rastvorljivih čvrstih materija u odnosu na druge kafe. Pravi se pod velikim vodenim pritiskom i uglavnom je gušća od drugih vrsta kafe. Espreso je kafa sa visokim sadržajem kofeina na koji svako drugačije reaguje. Spada u „teže“ kafe, pa može kod nekih osoba izazvati jake stomačne probleme, ubrzani rad srca, nesanicu…
Srce
Nefiltrirana kafa poput espresa može imati negativan uticaj na zdravlje srca. Studija iz aprila 2020. u objavljena u Evropskom časopisu za preventivnu kardiologiju ( European Journal of Preventive Cardiology) navodi da ispijanje nefiltrirane kafe povezano sa faktorima rizika kada su u pitanju bolesti kardiovaskularnog sistema. Studije su pokazale da kafa, poput espresa, može povećati vrednosti LDL lošeg holesterola.
Ova kafa sadrži organska jedinjenja diterpene, koji kod nekih osoba mogu negativno uticati na rad srca. Jedna šoljica nefiltrirane kafe sadrži 30 puta više diterpena od iste količine filtrirane kafe, navodi Harvard Health Publishing. Više vrednosti holesterola dovode se u vezu sa srčanim i moždanim udarom. Kofein deluje kao stimulans i nekada može podići krvni pritisak i izazvati nervozu, lupanje srca,i nesanicu.
Stomak
Za većinu odraslih osoba bezbedne količine kofeina su do 400 miligrama dnevno, ili oko 4 šoljice kafe. Espreso sadrži ipak veće količine kofeina, 63 miligrama kofeina u 1 unci (28,35 grama) a obična kafa 12 do 16 miligrama. Ljubitelji espresa mogu da uživaju u svojoj omiljenoj kafi, ali ne u prevelikim količinama, kako ne bi došlo do skoka krvnog pritiska.
U slučaju da posle kafe osećate nelagodnost u stomaku za to je kriv visok sadržaj kofeina. Visoko koncentrisana količina kofeina, na primer u jednoj šoljici espresa, može izazvati probleme sa gastrointestinalnim traktom i pogoršati simptome gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) ili simptome sindroma nervoznih creva.
Lekari naglašavaju da kofein povećava lučenje želudačne kiseline i tako pogoršava simptome GERB-a. Espreso sadrži veće količine kofeina od obične kafe, ali i obična kafa može da izazove nelagodnosti posebno ako se pije u velikim šoljama nekoliko puta dnevno.
Mozak
Espreso ima i prednosti jer može, kako se veruje, poboljšati kognitivne sposobnosti. Često se pojedine osobe posle jedne šoljice ove kafe osećaju budnije i imaju veći stepen pažnje, pa im je i lakše da budu skoncentrisane na obaveze.
Kofein stimuliše nervni sistem, smatra se da utiče na bolje pamćenje. Studija objavljenja u časopisu u Nature Neuroscience 2014. naglašava da kofein može uticati na konsolidaciju pamćenja ili proces kojim mozak stvara dugoročna sećanja. Kofein utiče i na osećaj snage i energije, može biti stimulans pre neke fizičke aktivnosti. Pregled radova objavljen pre nekoliko godina u časopisu British Journal of Sports Medicine, naglašava da kofein pomaže organizmu tako što ga jača i čini spremnijim da podnese fizički napor.
Kako se pije espreso?
Ljudi u Parizu mogu satima da sede u kafiću i ispijaju jedan espreso, u nekim drugim kulturama espreso se često pije „s nogu i na brzinu“. Savet je da espreso pijete polako i u malim gutljajima. Espreso se često pravi sa dodacima u obliku šećera i kremova, koji se ne preporučuju u velikim količinama.
Svako različito reaguje na kofein, pa su neke osobe više osetljive. Bitna je i ukupna telesna masa, brzina metabolizma. Stručnjaci naglašavaju da neko može bez problema da toleriše oko 400 miligrama kofeina dnevno, dok druga osoba može imati neprijatne simptome posle 200 miligrama kofeina.
Preuzeto sa: eklinika.telegraf