Pojedini lekari kažu da je strah od dodatnih povreda bez osnove, jer uobičajena fizička aktivnost jedino može usloviti jači ili slabiji bol, ali ne i dodatne povrede
Bol u leđima je problem od kojeg pati skoro 80 odsto osoba u jednom periodu života. Bol u leđima uglavnom je posledica starenja, nedostatka fizičke aktivnosti, povreda, podizanja teških predmeta. Stručnjaci napominju da se bol može javiti i bez očitih povreda. Problemima s leđima često kumuju nepravilno držanje tela i sedentarni način života.
Može li se bol u leđima pobediti za nedelju dana?
Lekari navode da nije moguće da se oslobodimo bola u leđima za nedelju dana, ali dodaju da je svakako moguće u prvo vreme ublažiti simptome.
– Biće potrebo određeno vreme da se u potpunosti oslobodimo bola u leđima. Nekada su i mali koraci dovoljni da se primeti poboljšanje. Mala usredsređenost na pravilan položaj kičme pri sedenju, stajanju, tokom spavanja ili podizanju predmeta, vremenom može dovesti do poboljšanja stanja – kaže fizioterapeut Dallas Reynolds.
Manjak sna i bol u leđima
Odmor i dobar san odlučujući su činioci dobrog mentalnog i fizičkog funkcionisanja. Potrudite se da dovoljno spavate, jer nedostatak sna može pojačati nivo bola. Prema pregledu iz 2013. godine objavljenom časopisu The Journal of Pain, nedovoljno sna se dovodi u vezu sa bolom, posebno hroničnim. Smatra se da nedostatak odmora utiče na sposobnost tela da reguliše bol, stručnjaci navode da čak i delimično lišavanje sna može biti krivac za jaču osetljivost na bol.
Stručnjaci klinike Mayo savetuju odrasle osobe da spavaju najmanje sedam sati tokom noći. Predlog je da uvek u isto vreme idemo na spavanje i da se u isto vreme budimo, da izbegavamo upotrebu alkohola, kafe, nikotina, pre spavanja. Soba u kojoj spavamo trebalo bi da bude zamračena, tiha i da je u njoj malo niža temperatura, nego u okolnim prostorijama. Potrebno je i da ograničimo dnevnu dremku na maksimalno 30 minuta, kako ne bi došlo do poremećaja sna.
Kako da se izborimo sa stresom
Stres može ostaviti negativne posledice po celokupno zdravlje. Česte glavobolje, mišićna tenzija uključujući i bol u leđima, mučnina, problemi sa spavanjem, neki su od simptoma stresa. Smatra se da veći nivoi stresa mogu pojačati i osećaj bola. Stres je stanje koje se često manifestuje i bolom u leđima.
Stres može povećati oslobađanje hormona stresa, izazvati napetost mišića i dovesti do nelagodnosti u leđima. Stručnjaci klinike Mayo savetuju da budemo fizički aktivni, da se istežemo, konzumiramo kvalitetnu hranu. Savet je da deo dana odvojimo za sebe i da pokušamo na nekoliko minuta da se opustimo.
Bol u leđima se može olakšati šetnjom
U nekim slučajevima bol u donjem delu leđa može se olakšati šetnjom.
– Hodanje je najjednostavnije i najvažnije za olakšanje i oslobađanje bola u leđima – kaže dr Shen Lavrence, MD, anesteziolog bolnici Phelps, Northvell Health.
Pri bolu u donjem delu leđa, nije potrebno samo da hodamo, nego i da povedemo računa o držanju tokom šetnje.
– Dok hodate, fokusirajte se na uspravno držanje i lagano zamahujete rukama. Ukoliko smo u stanju, dobro je da povećamo brzinu i tako poboljšamo cirkulaciju – kaže dr Lavrence. Šetnja u prirodi po lepom danu, dodatnu može uticati i na bolje raspoloženje.
Kako pravilno podizati predmete
Male promene i malo više više pažnje mogu dosta doprineti zdravlju kičme. Zadatak kičme jeste da nam obezbedi stabilnost, ali većina ljudi greši kada pri pokušaju da podigne predmet savija celo telo. Savet je da teške predmete podižemo tako što ćemo čučnuti i onda pokušati da podignemo teret.
– Ukoliko naučite da podižete predmete pravilno, možete sačuvati kičmu i značajno umanjiti bol – kaže Lavrence.
Pokretom protiv bola u leđima
Većina osoba kada oseti bol u leđima nastoji da umanji nivo fizičke aktivnosti, što je pogrešno, smatraju stručnjaci.
Najvažnije je da ne prestajemo da se krećemo, fizička aktivnost može ojačati mišiće leđa i ublažiti bol. Vežbe jačanja, istezanja i aerobne veže dva do tri puta nedeljno mogu se dovesti u vezu sa manjim rizikom od pojave bola u leđima, tvrde stručnjaci za lečenje bola.
Većina lekara smatra da mirovanje duže od 48 časa, nije od pomoći i da može biti i kontraproduktivno. Neaktivnost može pojačati mogućnost zgrušavanja krvi u venama nogu i oslabiti mišiće. Lekari kažu da je strah od dodatnih bolova neosnovan, jer uobičajena fizička aktivnost jedino može usloviti jači ili slabiji bol, ali ne i dodatne povrede. Pojedini stručnjaci savetuju pacijentima da primenjuju aktivnosti i pokrete koji im ne nanose bol, bez nekih posebnih pravila.
Preuzeto sa: eklinika.telegraf